сми́рити се , сми̑ри̑м , v. r. pf.   sich zur Ruhe legen , conquiesco ; daher auch von der Sonne  [ vide   сјести   3 ]:   смирило се сунце . Србљи кажу да сунцу не ваља рећи зађе , нити сједе, него смири се , јер кад му се рече зађе , онда оно (сунце) рече: зашао па не изишао ! а кад му се рече сједе , онда ово рече: сјео па не устао ! а кад му се рече смири се, онда оно рече: смирио се и ти !